Текст је објављен у КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА,
септембар 2013.
ИНТЕРНЕТ У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ УМЕТНОСТИ
Александар
Пирожков
Миливој Анђелковић: АВАТАРИ НАШИХ ДАНА и
ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ,
Савременик плус, Апостроф, Београд 2013.
Савременик плус, Апостроф, Београд 2013.
Познати београдски писац, мул-
тимедијални уметник и тво-
рац првог Интернет романа у
Србији Миливој Анђелковић (1940) је
у веома кратком периоду објавио, код
издавачке куће Апостроф, две
књиге.
Обе књиге се делом баве сличном
проблематиком: могућностима мулти-
медијалне уметности и интерактивног
приступа роману, који омогућава Вели-
ка мрежа – Интернет.
У књизи АВАТАРИ НАШИХ ДАНА, Анђелковић
вешто комбинује сетне војничке
приче настале још седамдесетих
и раних осамдесетих година прошлог
века са текстовима о електронској
књижевности и Интернету који су објављивани
у току 2012. године на њего-
вом сајту www.амика.rs и на сајту Електронска
књижевност.
Књига је подељене у 12 одељака а
сваки почиње текстовима о Интернету,
да би у наставку уследила носталгич-
на прича која је пуна мириса и укуса
прошлих дана проведених у сиво-мас-
линастој униформи.
Поред тих прича, у књизи постоји
велики број илустрација које су у ди-
ректној вези са причом или текстовима
о Мрежи.
Слично је Анђелковић поступао и
код претходног романа НАСЕЉАВАЊЕ
ВИЗАНТИЈЕ,
те се овај роман са правом
сматра визуелним романом. Анђел-
ковићева основна идеја је да повеже
текст, звук и слику у једну целину. У
томе је и успео управо на Интерне-
ту, јер је тамо уз помоћ одговарајућих
линкова, могао да повеже свој текст са
музиком или сликама које је такође ко-
ристио са Мреже.
Наравно, ова творевина, коју Анђелковић
ствара, нема много везе са
филмом који такође садржи исте еле-
менте текста, звука и слике. Овде се
ради о потпуно новој мултимедијалној
уметности у којој је текст отворен и
сваки читалац може интерактивно да
учествује дописујући по својој вољи
наставак. Овај свој постулат Анђелко-
вић је такође остварио у већ помену-
том НАСЕЉАВАЊУ ВИЗАНТИЈЕ, као и у не-
ким својим ранијим делима као што су
ВАШАР
WWW ПРИЧА и САВРШЕН ЗЛОЧИН.
Ипак,
у овој новој књизи, која је
пред
нама, Анђелковић је покуша-
вајући
да спасе од заборава приче које
нису
раније биле објављене, јер нису
имале
„епску ширину“ и нису биле до-
вољно
патриотске, одступио од овог
начела
и сам своје приче привео крају.
Из
ових, топлих, људских прича
провирује
ојађена војска на логорова-
њу,
бесне сеоске свадбе са обавезном
разиграном
Циганчицом, пијанке, лу-
тања
по киши, а све је то проткано нео-
бичним
мирисима јабука, свежег хлеба,
мокрих
униформи.
Остаје
нам само да се дубоко зах-
валимо
Анђелковићу, што је ове старе,
младалачке
приче објавио, вешто их
повезујући
са текстовима о Мрежи и на
тај
начин приближио Интернет обичном
читаоцу,
који о Интернету није до
сада
много знао.
*
Друга
Анђелковићева књига ТРИНА-
ЕСТО
САЗВЕЖЂЕ, којом се овде бавимо,
је
веома сложен есеј о могућностима
рачунара,
нових технологија и Интер-
нета.
Анђелковић
се овом књигом свр-
става
у ред теоретичара модерних ко-
муникација
којих код нас нема баш
много.
Иако се Анђелковић у овом
тексту
на њега не позива, ми бисмо
били
слободни да истакнемо текстове
Станка
Црнобрње у Културном додат-
ку
Политике, који су у многоме пове-
зани
са могућностима Интернета као
мултимедијалног
простора у коме су
компоненте
простора и времена у не-
раскидивој
вези.
Поред
несумњиве ерудиције и
знања,
Анђелковић вешто повезује
своју
електронску преписку, мале анегдоте
из
сопственог живота, са сликар-
ством,
философијом, психоанализом
и
савременим комуникацијама, ства-
рајући
својеврсну мрежу у коју хвата
радознале
читаоце.
Према
Анђелковићу, Интернет је
нови
медиј у коме су сви који су у том
тренутку
на Мрежи међусобно повеза-
ни
и теоретски могу да учествују у на-
станку
неког уметничког дела. Додуше,
у
том медијском хаосу треба одабрати
праве
садржаје, јер Интернет пружа
мноштво
аспеката стварности.
Прва
два поглавља ове необичне
књиге
су посвећена анализи слика ста-
рих
мајстора, као и испитивању истог
мотива
(Леда и лабуд) код неколико
различитих
сликара, илуструјући на
тај
начин постојање многоструких
приступа
истом мотиву.
Анђелковић
своју есејистичку сту-
дију
започиње анализом модерног сли-
карства
указујући на импресионисте
као
сликаре који су раскинули са тра-
диционалним
сликарством, разбивши
структуру
слике да би истакли свет-
лост.
Посебно наглашава значај Монеа
и
Сезана који су се на својим сликама
приближили
структури мреже, коју ће
Пикасо
као зачетник кубизма довести
до
савршенства.
У
трећем поглављу Анђелковић се
бави
делима Пабла Пикаса, Брака и
осталих
кубиста, који су савршено ус-
пели
на својим платнима да прикажу
вишеструкост
стварности, односно
да
на истој слици прикажу објекат са
више
страна
Свет
реалности је независан од оног
што
опажамо и постојећим метода-
ма
се не може у целини сазнати, стога
кубисти
приказују свет умрежености
и
вишедимензионалних перспектива.
Такав
је пример Пикасова Жена са два
лица.
У
природи постоји свеопшта испре-
плетаност
свих ствари, при чему је
мрежа
основа на којој почива и модер-
на
уметност и Интернет, али и ДНК као
основна
градивна јединица хромозома,
као
збир генетских информација жи-
вота.
У
последња три поглавља Анђелко-
вић
веома прецизно разрађује могућ-
ности
Интернета и електронске умет-
ности.
Анђелковић
цитира Оливера Грауа
који
под термином електронска умет-
ност
подразумева видео-арт, компју-
терску
графику и анимацију, интернет-
ску
и интерактивну уметност у којој
постоје
многи учесници у настајању
јединственог
уметничког дела.
Могућности
Интернета на пољу
електронске
уметности су огромне.
Анђелковић
са правом истиче да Ин-
тернет
може да функционише и као те-
левизија,
радио, дневна штампа, књига,
каталог
изложби, сама изложба слика,
посредник
у обиласку светских музеја.
адресар,
база података, фото-албум,
електронска
пошта, телефон и факс,
али
и да буде мрежа личних односа у
којој
се повезују познаници са непоз-
натим
људима, учествујући у заједнич-
ким
полемикама, на пример поводом
неког
филма или слике.
Интернет
може постати и извор
емитовања
сопствених информација
као
сајт и блог, електронски часопис,
издавачка
кућа, што све отвара не-
слућене
могућности у настанку сасвим
нових
уметничких, али додали бисмо и
кич
дела, јер се на овом мултимедијал-
ном
приступу лако може склизнути у
квази-уметност.
Интернет
се може представити
као
збир могућности, потенцијал који
може
бити искоришћен и на добро
и
на зло човечанства. Анђелковић се
бави
више овим позитивним странама
Интернета,
мада на једном месту на-
помиње
да постоје и различите могућ-
ности
превара на које наседају наивни
и
похлепни.
Ми
бисмо истакли и најновији
сканадал
са прислушкивањем теле-
фонских
разговора и шпијунирањем
личних
и персоналних података које је
Gооgl
морао на захтев Америчке аген-
ције
за безбедност да пружи на увид,
кршећи
тако право корисника на при-
ватност.
Као
основна обележја Интернета
Анђелковић
истиче: мултимедијал-
ност,
нематеријалност (визуелну
стварност
у којој се сажимају простор
и
време) и интерактивност.
Посебно
је ова последња каракте-
ристика
занимљива, јер интерактивни
електронски
роман у чијем настајању
могу
учествовати теоретски сви који су
у
том тренутку на Мрежи, омогућава
аутору
много шири простор, у односу
на
непроменљиви текст који се објави
у
књизи. Тако можемо имати различи-
те
стилове, наставке, путеве или лави-
ринте,
или различите крајеве романа.
Све
оно, што до сада није било могуће
у
обичним књигама.
Ми
бисмо овде истакли и неке нео-
бичне
књиге које су свакако зачетници
овог
интерактивног приступа. То су
Школице
Хулија Кортасара и Павићев
Хазарски
речник, који омогућавају чи-
таоцу
да и сам постане учесник у тра-
гању
за скривеном пишчевом идејом.
Илуструјући
мултимедијални приступ,
Анђелковић
као и у АВАТАРИМА
НАШИХ
ДАНА, уз текст даје велики број
слика,
које сам текст визуелно поја-
шњавају
и доприносе његовом бољем
разумевању.
Ова
изванредна књига свакако за-
служује
ново издање и много већи ти-
раж
од ових скромних 111 примерака,
јер
представља прави драгуљ на пољу
комуникација,
мултимедијалне и елек-
тронске
уметности. Она омогућава да
читаоци
спознају не само могућности
Интернета
и рачунара, него и да се
упознају
са савременим сликарством и
новим
приступом уметности уопште.
Радознали
читалац ће у овој књи-
зи
пронаћи и мноштво информација
везаних
за философију, психологију и
метафизику,
те би се ова књига свакако
морала
наћи и у универзитетским биб-
лиотекама
које се баве овим наукама.
Александар
Пирожков
