среда, 23. октобар 2013.

Приказ АВАТАРА и ТРИН@ЕСТОГ САЗВЕЖЂА



Текст је објављен у КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА, септембар 2013.

ИНТЕРНЕТ У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ УМЕТНОСТИ

Александар Пирожков

Миливој Анђелковић: АВАТАРИ НАШИХ ДАНА и

ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ,  
Савременик плус, Апостроф, Београд 2013.


Познати београдски писац, мул-
тимедијални уметник и тво-
рац првог Интернет романа у
Србији Миливој Анђелковић (1940) је
у веома кратком периоду објавио, код
издавачке куће Апостроф, две књиге.
Обе књиге се делом баве сличном
проблематиком: могућностима мулти-
медијалне уметности и интерактивног
приступа роману, који омогућава Вели-
ка мрежа – Интернет.
У књизи АВАТАРИ НАШИХ ДАНА, Анђелковић
вешто комбинује сетне војничке
приче настале још седамдесетих
и раних осамдесетих година прошлог
века са текстовима о електронској
књижевности и Интернету који су објављивани
у току 2012. године на њего-
вом сајту www.амика.rs и на сајту Електронска
књижевност.

Књига је подељене у 12 одељака а
сваки почиње текстовима о Интернету,
да би у наставку уследила носталгич-
на прича која је пуна мириса и укуса
прошлих дана проведених у сиво-мас-
линастој униформи.
Поред тих прича, у књизи постоји
велики број илустрација које су у ди-
ректној вези са причом или текстовима
о Мрежи.
Слично је Анђелковић поступао и
код претходног романа НАСЕЉАВАЊЕ
ВИЗАНТИЈЕ, те се овај роман са правом
сматра визуелним романом. Анђел-
ковићева основна идеја је да повеже
текст, звук и слику у једну целину. У
томе је и успео управо на Интерне-
ту, јер је тамо уз помоћ одговарајућих
линкова, могао да повеже свој текст са
музиком или сликама које је такође ко-
ристио са Мреже.

Наравно, ова творевина, коју Анђелковић
ствара, нема много везе са
филмом који такође садржи исте еле-
менте текста, звука и слике. Овде се
ради о потпуно новој мултимедијалној
уметности у којој је текст отворен и
сваки читалац може интерактивно да
учествује дописујући по својој вољи
наставак. Овај свој постулат Анђелко-
вић је такође остварио у већ помену-
том НАСЕЉАВАЊУ ВИЗАНТИЈЕ, као и у не-
ким својим ранијим делима као што су
ВАШАР WWW ПРИЧА и САВРШЕН ЗЛОЧИН.

Ипак, у овој новој књизи, која је
пред нама, Анђелковић је покуша-
вајући да спасе од заборава приче које
нису раније биле објављене, јер нису
имале „епску ширину“ и нису биле до-
вољно патриотске, одступио од овог
начела и сам своје приче привео крају.
Из ових, топлих, људских прича
провирује ојађена војска на логорова-
њу, бесне сеоске свадбе са обавезном
разиграном Циганчицом, пијанке, лу-
тања по киши, а све је то проткано нео-
бичним мирисима јабука, свежег хлеба,
мокрих униформи.
Остаје нам само да се дубоко зах-
валимо Анђелковићу, што је ове старе,
младалачке приче објавио, вешто их
повезујући са текстовима о Мрежи и на
тај начин приближио Интернет обичном
читаоцу, који о Интернету није до
сада много знао.
*
Друга Анђелковићева књига ТРИНА-
ЕСТО САЗВЕЖЂЕ, којом се овде бавимо,
је веома сложен есеј о могућностима
рачунара, нових технологија и Интер-
нета.

Анђелковић се овом књигом свр-
става у ред теоретичара модерних ко-
муникација којих код нас нема баш
много. Иако се Анђелковић у овом
тексту на њега не позива, ми бисмо
били слободни да истакнемо текстове
Станка Црнобрње у Културном додат-
ку Политике, који су у многоме пове-
зани са могућностима Интернета као
мултимедијалног простора у коме су
компоненте простора и времена у не-
раскидивој вези.
Поред несумњиве ерудиције и
знања, Анђелковић вешто повезује
своју електронску преписку, мале анегдоте
из сопственог живота, са сликар-
ством, философијом, психоанализом
и савременим комуникацијама, ства-
рајући својеврсну мрежу у коју хвата
радознале читаоце.

Према Анђелковићу, Интернет је
нови медиј у коме су сви који су у том
тренутку на Мрежи међусобно повеза-
ни и теоретски могу да учествују у на-
станку неког уметничког дела. Додуше,
у том медијском хаосу треба одабрати
праве садржаје, јер Интернет пружа
мноштво аспеката стварности.
Прва два поглавља ове необичне
књиге су посвећена анализи слика ста-
рих мајстора, као и испитивању истог
мотива (Леда и лабуд) код неколико
различитих сликара, илуструјући на
тај начин постојање многоструких
приступа истом мотиву.
Анђелковић своју есејистичку сту-
дију започиње анализом модерног сли-
карства указујући на импресионисте
као сликаре који су раскинули са тра-
диционалним сликарством, разбивши
структуру слике да би истакли свет-
лост. Посебно наглашава значај Монеа
и Сезана који су се на својим сликама
приближили структури мреже, коју ће
Пикасо као зачетник кубизма довести
до савршенства.
У трећем поглављу Анђелковић се
бави делима Пабла Пикаса, Брака и
осталих кубиста, који су савршено ус-
пели на својим платнима да прикажу
вишеструкост стварности, односно
да на истој слици прикажу објекат са
више страна
Свет реалности је независан од оног
што опажамо и постојећим метода-
ма се не може у целини сазнати, стога
кубисти приказују свет умрежености
и вишедимензионалних перспектива.
Такав је пример Пикасова Жена са два
лица.

У природи постоји свеопшта испре-
плетаност свих ствари, при чему је
мрежа основа на којој почива и модер-
на уметност и Интернет, али и ДНК као
основна градивна јединица хромозома,
као збир генетских информација жи-
вота.

У последња три поглавља Анђелко-
вић веома прецизно разрађује могућ-
ности Интернета и електронске умет-
ности.
Анђелковић цитира Оливера Грауа
који под термином електронска умет-
ност подразумева видео-арт, компју-
терску графику и анимацију, интернет-
ску и интерактивну уметност у којој
постоје многи учесници у настајању
јединственог уметничког дела.
Могућности Интернета на пољу
електронске уметности су огромне.
Анђелковић са правом истиче да Ин-
тернет може да функционише и као те-
левизија, радио, дневна штампа, књига,
каталог изложби, сама изложба слика,
посредник у обиласку светских музеја.
адресар, база података, фото-албум,
електронска пошта, телефон и факс,
али и да буде мрежа личних односа у
којој се повезују познаници са непоз-
натим људима, учествујући у заједнич-
ким полемикама, на пример поводом
неког филма или слике.

Интернет може постати и извор
емитовања сопствених информација
као сајт и блог, електронски часопис,
издавачка кућа, што све отвара не-
слућене могућности у настанку сасвим
нових уметничких, али додали бисмо и
кич дела, јер се на овом мултимедијал-
ном приступу лако може склизнути у
квази-уметност.
Интернет се може представити
као збир могућности, потенцијал који
може бити искоришћен и на добро
и на зло човечанства. Анђелковић се
бави више овим позитивним странама
Интернета, мада на једном месту на-
помиње да постоје и различите могућ-
ности превара на које наседају наивни
и похлепни.
Ми бисмо истакли и најновији
сканадал са прислушкивањем теле-
фонских разговора и шпијунирањем
личних и персоналних података које је
Gооgl морао на захтев Америчке аген-
ције за безбедност да пружи на увид,
кршећи тако право корисника на при-
ватност.
Као основна обележја Интернета
Анђелковић истиче: мултимедијал-
ност, нематеријалност (визуелну
стварност у којој се сажимају простор
и време) и интерактивност.
Посебно је ова последња каракте-
ристика занимљива, јер интерактивни
електронски роман у чијем настајању
могу учествовати теоретски сви који су
у том тренутку на Мрежи, омогућава
аутору много шири простор, у односу
на непроменљиви текст који се објави
у књизи. Тако можемо имати различи-
те стилове, наставке, путеве или лави-
ринте, или различите крајеве романа.
Све оно, што до сада није било могуће
у обичним књигама.
Ми бисмо овде истакли и неке нео-
бичне књиге које су свакако зачетници
овог интерактивног приступа. То су
Школице Хулија Кортасара и Павићев
Хазарски речник, који омогућавају чи-
таоцу да и сам постане учесник у тра-
гању за скривеном пишчевом идејом.
Илуструјући мултимедијални приступ,
Анђелковић као и у АВАТАРИМА
НАШИХ ДАНА, уз текст даје велики број
слика, које сам текст визуелно поја-
шњавају и доприносе његовом бољем
разумевању.

Ова изванредна књига свакако за-

служује ново издање и много већи ти-

раж од ових скромних 111 примерака,

јер представља прави драгуљ на пољу

комуникација, мултимедијалне и елек-

тронске уметности. Она омогућава да

читаоци спознају не само могућности

Интернета и рачунара, него и да се

упознају са савременим сликарством и

новим приступом уметности уопште.

Радознали читалац ће у овој књи-

зи пронаћи и мноштво информација

везаних за философију, психологију и

метафизику, те би се ова књига свакако

морала наћи и у универзитетским биб-

лиотекама које се баве овим наукама.

Александар Пирожков




понедељак, 7. октобар 2013.

КАКО ЈЕ НАСТАЛО „ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ“, први део



Текстови из „ТРИН@ЕСТОГ САЗВЕЖЂА“ имају подужу историју настајања и ослањају се на низ претходно објављених текстова о е-књижевности, виртуелном и Интернету, од 1998. године до објављивања књиге, 2013. године.



Библиографија објављених текстова Миливоја Анђелковића о Интернету, електронској књижевности и виртуелном:


- «Трећи живот Рејмонда Карвера – интернет-дискусија на Serbian café  Савременик, 1998, бр. 63-64, први део; 1999, бр. 65-66, други део;

- «Шта је то интернет-роман/прича/песма», Serbian café-Књижевност,  25. септембар 1999;

- «Интернет-роман», Serbian café-Књижевност, 2. октобар 1999;

- «Интернет-термини на српском», Serbian café-Књижевност, 12. октобар 1999;

- «Serbian café у интернет-роману», Serbian café-Књижевност,  25. октобар 1999;

- «Интернет – доказ да свет идеја може да постоји», Serbian café-Књижевност, новембар 1999;

- «Како је настало W», Serbian café-Књижевност,  март 2000;
- «Шта је Интернет», Serbian café-Књижевност,  новембар 2000



- «Хермес – заштитник Интернета» Serbian café-Књижевност,  фебруар 2001;

- «Врела мрежа са вишком значења», Syber bulevar-Књижевност, октобар 2001;

- «Сујета текста – интерент-приче и коментари», Савременик, 2001, бр. 86-88,   Kritika, etc и Art magazin;

- «Да ли је машина писала уместо Толстоја», Serbian café-Књижевност, децембар 2002;

- «Унуци Пола Гогена»; Serbian café-Књижевност и Syber bulevar-Књижевност; јун 2003;

- «Молитва за Web», Савременик, 2004; бр. 117-118;

- «Рачунар, Интернет и приповест», Књижевне новине, 2005, бр. 1117;

- «Од писаће машине до компјутера или страх од Другог», Serbian café-Књижевност, Syber bulevar-Књижевност и Мрежа креативних људи, фебруар 2005;

- «Прво начело», Мрежа креативних људи, март 2005;

- «Интернет-термини на српском», Мрежа креативних људи, март 2005;

- «Шта је виртуелност», Мрежа креативних људи, април 2005;

- «Интерактивност у електронској књижевности», Градина – Време сигнализма, 2005, бр. 10; Rastko.rs Сигнализам; Књижевност, 2006, бр.1;

- «Космичко у савременој српској књижевности», Развој астрономије код Срба III,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2006;

- «Светски систем Николе Тесле», Књижевне новине, 2006, бр. 1136;

- «Тражи се византијско плаво, Serbian café-Књижевност и Београд, април 2007;

- «Могућности електронске књижевности», Савременик – Сигнализам, 2007, бр. 146-148; Rastko.rs Сигнализам;

- «Време и простор у књижевности и уметности», Развој астрономије код Срба IV,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2007;

- «Прст у електронском мору», Савременик, 2007; бр. 155-157; Rastko.rs Сигнализам;

- «Књижевност у електронском окружењу», ArTech свеске, Панчево, 2007, бр. 5;

- «Писање по песку и води», Књижевне новине, новембар 2007, бр. 1147;

- «Тражимо нашу реч за «blog» (са Марком Глишићем) – уводни текст на ProzaOnLine, Serbian café – форуми Књижевност и 30+, Amika.rs и на сајту Удружења књижевника Србије; са око 80 коментара и дискусија од 28. новембра до 7. децембра 2008;



- «Сигнализам и електронска уметност», Градина, 2008; Rastko.rs - Сигнализам; «Планетарни видици сигнализма», зборник, Мегатренд, 2010;

- «Простор – време у књижевности», Развој астрономије код Срба V,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2009;

- «Хуни авангарде на електронском небу», Књижевне новине, 2009, бр. 1162;

- «Ефекат кокица или Дао Бог да читаш и пишеш на Мрежи», ProzaOnLine, Amika.rs, Balkanski glasnik 4. марта 2009. и Савременик, 2010, бр. 178-180;

- «Манифест о визуелном роману», Amika.rs и ProzaOnLine јула 2009, PULSE 5. септембра 2009. и Савременик, 2010, бр. 187-188;

- «Најлепша и најружнија реч у англо-српском», Amika.rs 28. јануара 2010; PULSE фебруара 2010;

- «Освајање простора/времена у ликовним и електронској уметности» Amika.rs 24. априла 2010 и Развој астрономије код Срба V,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 20011;

- «Српски у свету рачунара – српски и англо-српски», сајт Удружења књижевника Србије и  Amika.rs, 9. марта 2011;

- «Аватари наших дана», кратки текстови о Интернету, Amika.rs, март – децембар 2012.

- «Брзина, Интернет и електронска књижевност», Развој астрономије код Срба VI,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 20013;

- «Виртуелно право на грешку», ProzaOnLine, 9. јануара 2013;

- «Аватари наших дана» - записи о Интернету и приче, Апостроф, 2013...


 Миливој Анђелковић